Samohrana mama

Pitam se da li sam ja lepak za pogresne muskarce,ili se meni uvek dopadaju samo `losi` tipovi??Ne znam sta je ali sta god da je nije dobro.Trpela sam `pogresnog` 15 godina u braku a onda bas kada sam pomislila da sam konacno nasla `pravog` i on se pokaza `pogresnim` .Upoznala sam ga vrlo brzo nakon razvoda i bio je sve ono sto moj bivsi nije.Nezan,pazaljiv,emotivan.Pokazivao je i dokazivao da me voli.Davno zaboravljen osecaj biti voljen uz njega se vratio.Bilo je tako dobro ponovo se osetiti  zenom,ponovo biti  zeljen!I tako smo se dobro razumeli,ja i on.Bili smo na istim talasnim duzinama.Znam da to tada nije bilo foliranje,znam da me je obozavao tada,i ja  sam bila ludo zaljubljena u njega.I ja sam prema njemu bila onakva kakva nikada ni prema kom muskarcu nisam.Valjda je o ona pocetna faza zaljubljenosti kada ste na sedmom nebu i kada oboje imate ruzicaste naocare.A onda kako vreme ide tako  naocare padaju a ljudi pocinju jedno  drugog da upoznaju u pravom svetlu.Upoznala sam ga i sa decom.Bio je veoma korektan prema njima,a oni su  ga lepo prihvatili.Nikada nije glumio drugog tatu,nikada nije bio previse umesan u njihove zivote ali bio je prisutan u meri u kojoj je to svima bilo dovoljno.I tako dan po dan,pocele su  prvo svadje,male,ako male svadje postoje.A onda su svadje postale velike,zestoke,pocelo je sve da lici na vec vidjeno.Uvrede,teske reci obostrane.Posle toga je on uvek bio taj koji se izvinjavao,koji me je trazio,i ja sam oprastala.Bilo je razlike izmedju proslog i ovog(ne znam ni zasto ih poredim),tamo je bilo fizickog nasilja ovde nikada,tamo nikada nije bilo izvinjenja i priznavanja `krivice` ovde jeste,ali sve u svemu  sve je licilo jedno na drugo.I od tolike neznosti i ljubavi sveli smo se na to  da smo u  vezi  koja je vise svadja nego ljubav.A ja sam cekala,cekala da to postane bolje,nisam mogla da priznam sebi da sam opet pogresno odabrala.To je jos jedan moj licni poraz,jos jednom nisam uspela.I kako deci  ponovo reci da i  njega (posle punih 4 godine) nece biti ,kao sto ni tate vise nema.Cesto  razmisljam da li je krivica u meni,znam da sam teska karakterno,da sam nervozna,da sam netolerantna,sve to znam,ali znam i da se posvecujem 100 posto coveku sa kojim sam,znam da sam iskrena,postena da sam prijatelj osobi sa kojom sam u vezi.Gde gresim?Previse ocekujem?Mozda!Premalo dajem?Ne nikako!Mozda i je to samo negde tako  zapisano u  zvezdama da nikada u ovom zivotu ne naletim na princa,vec da svih ovih godina ljubim samo zabe.Jos uvek ne gubim nadu,nada kazu poslednja umire,da cu naici na onog pravog,na svoju `drugu polovinu` jer ne osecam se celom,jos uvek ne.I ma kako me osudili i ma kako  feministicki rekli da imam divnu decu,da treba sebe da volim ,ja ipak ceznem za NJIM i ON  je nesto sto fali u mom zivotu!

razmisljam koliko srece imam i ja a i moja deca sto  i pored ove nezavidne situacije u kojoj smo,i pored toga sto sam samohrana majka ,a deca su deca razvedenih roditelja imamo DEKU!! sa punim postovanjem i pod punom odgovornoscu mogu reci njegovo  velicanstvo deku!! on je ta muska figura koja nesebicno ,odgovorno sa puno ljubavi popunjava prazninu onog cija je duznost i obaveza bila da bude na tom mestu,mestu tate.naravno da nikada to  ne moze biti  isto,tata je tata a deka deka,ali deka je velicanstveniji i bolji za moju decu nego  njihov tata....deka je taj koji je ucio moju decu da voze biciklu,rosule,deka je taj koji ide po njih u skolu i  vodi ih u skolu ,deka je taj koji sa njima vodi `ozbiljne` razgovore o zivotu...a tata??! ee pa tata nekako protrci kroz njihove dane.ima tate u njihovim zivotima,ali on nekako nema vremana da ih bilo cemu uci,on nekako nema strpljenja da im bilo sta objasni,on im dodje kao placena bebi siterka,ako bas mora da ih pricuva hoce,ali tako sto ce gledati tv dok se oni motaju oko njega po kuci.a deka,e deka je nesto posebno.on uvek sve moze(pa i onda kada je bolestan i kada mu nije dobro) on ce sa njima igrati karte,sah,on ce ih uvek izvesti u  setnju..deka je tu da popravi po kuci sve ono sto se pokvarilo,da povuce i potegne sve ono sto mama fizicki ne moze..deka je taj koji uvek ima`neki dinar` da im da ,ili da izfinansira ono sto  su  za tatu gluposti i nepotrebne stvari(balet,kosarku,nove patike)  ..ne znam da li su  i  druge deke takve ali nas deka je savrsen,jedinstve,najbolji na svetu....deka je neko ko nas beskrajno voli,neko ko nam je podrska u ovom haosu i ovim teskim trenutcima..nadam se samo da nas deka zna koliko  ga volimo i postujemo,i molim Boga da nam deka jos dugo bude zdrav i ziv jer on je radost i  utociste kako za moju decu tako i  za mene.zelim svim samohranim mamam da imaju takvog deku...

starija cerka mi danas kaze,znas mama meni je mnogo lepse bilo dok ste ti i tata bili zajedno...mladja se na to nadovezuje,i meni i ja necu mama mojim drugarima da kazem da smo mi razvedeni.MI RAZVEDENI  i to ima simboliku,ne ti  i tata nego mi.moju decu je sramota sto su deca razvedenih roditelja.moja deca i sada cetiri goine posle pate za pravom-celom porodicom.izgleda da ipak nije bas tacno da je dobar razvod bolji nego los brak.na primeru moje dece vidim da nije,a mozda ce kasnije biti ?!a ja i moj bivsi imali smo bas dobar,kulturan razvod,a brak,e brak nam je bio  sve samo ne dobar.i onda se pitam da li su moja deca zaboravila sta sam sve dozivela od njihovog tate?ja ih naravno necu  na to podsecati,previse mi je  to mucno da radim svojoj deci,ali!!kako je moguce da imaju tako kratko pamcenje?da li ih stid sto su sada `drugaciji` od svojih drugara koji `nisu razvedeni`,ili to sto im otac kao  takav nedostaje dovode u situaciju da zaborave sve ruzno iz tog braka?slusam ih kada pricaju o uspomenama dok smo jos kao porodica putovali,prepricavaju zgode i nezgode i u tim pricama sve deluje bajovito i idilicno.nigde nema svadje,nervoze,bitke...nigde!zapitah se da li sam pogresila sto sam se razvela?da nisam ipak prenaglila,da li sam trebala trpeti jos i jos i jos ,sve dok deca ne budu  potpuno svesna kako zivim?a mozda sam ja prezahtevna,mozda sam ja previse ocekivala pa sam se povukla prerano i prelako iz braka?da li sam zivotno ostetila svoju decu sto nisam jos trpela i glumila idealnu porodicu?nije to bio horor brak,imali smo mi u tih 13 godina lepih i svetlih momenata.gledano sa strane on je bio muz za primer.uvek sa nama svuda,nije bio kao neki muzevi alkoholicar,nije me varao,nije bio kockar,bio je pravi `porodicni covek`.ali..e to ali nam je brak i srusilo.maltretirao me je psihicki..a ponekada i fizicki,doduse bile su to `lake telesne povrede` po neki  samar ( pa sta to  je jednom u  pet meseci kako rece onomad moja kuma),po neko guranje ,kazu neke starije zene  oko mene pa to je normalno u braku.nisi princeza,nece ti kruna pasti ako te malo cusne muz,istrpi,zbog dece.bila sam ponizavana,vredjana,omalovazavana.. moja majka bi mi rekla` pa dobro nije to svaki dan pusti ga,nervozan je bio a i ti si  malo nezgodnog karaktera ,pusti ga ti samo cuti i njega ce to da prodje pa ce posle sve biti kao i pre ok.i cutala sam,i trpela sam,13 godina.a onda,onda vise nisam mogla  i otisla sam,i deca su posla samnom.otac je bio dobar,decu nikada nije maltretirao,tako je ostalo i sada.doduse on je od onih oceva kojima moras da kazes uradi sa detetom to i to i on uradi,a inicijativu sam nema,ali ok to mu je za oprostiti..brine me to sto moja deca ne pamte kakav je njihov tata bio prema meni,brine me sto i oni kao i  mnogi oko mene smatraju da je to sto je tata `povremeno bio los` prema mami ok bilo i da je mama to trebala i morala da trpi!! da li sam ja na kraju ipak pogresila sto sam se razvela?sto nisam trpela jos i jos tog `malo maltretiranja`,sto sam zelela da se osetim zenom i da se osetim voljenom?mozda sam ispala sebicna,mozda sam previse mislila na sebe kada sam odustala od tog braka.da li ce moja deca kasnije kada budu starija razumeti od cega  je mama pobegla ili ce kao i sada reci  nisi to trebala lepse nam je bilo kada nismo bili razvedeni?ne znam hoce li me ikada ovo pitanje d a li sam se trebala razvesti proci i da li cu  ikada moci  sa sigurnoscu da kazem da deco moja draga mama je bila upravu kada je otisla od tate! :(

citam juce i ne mogu da verujem,jedan decak samo 12 godina umro u sred skolskog dvorista.jedan andjelak ,se samo pozalio na glavobolju i mucninu ,pao i vise nije otvorio svoje lepe okice.tragedija i tuga do neba.non stop mislim o tom decaku.koliko  snova njegovih je ugaseno,koliko zelja njegovih je ostalo ne ostvareno.kao i svako dete njegova glavica je sigurno bila puna mastanja,zelja,decijih briga,malih-velikih planova za buducnost.kako je zivot surov!!! bog,sudbina,anatomija,polozaj zvezda sta god da je nepravedno je!!!!!!!!!!!!! surovo i okrutno.ne smem ni da pomislim kako je njegovim jadnim roditeljima,njegovim najblizima.poslali su dete u skolu a docekali ga..........nema tu utehe vise nikada,nema tu  vreme leci sve,njihovi zivoti su  unisteni.verovatno ce im ostati uvek to  najteze,najokrutnije,najstrasnije pitanje da li smo mogli to  da sprecimo?da ga taj dan nismo poslali u skolu da li bi danas bio sa nama?da smo ga odveli juce kod lekara da li bi danas bio  ziv?to je ono sto  verujum da potpuno unisti  coveka,to  zasto i  da li sam mogao to da sprecim.ja nekako  licno mislim da postoji sudbina,surova,bolna ,tragicna ali sudbina i da neke stvari  ne mozemo da izbegnemo.ali i da je tako opet nije fer!!!!!!!!!! pitam se zasto je sudbina tako okrutna prema nekome.pa taj  andjelak mali kome je on sta naudio,kome je duzan bio i sta.nisam poznavala tog dragog decaka,ali  stalno mislim na njega.da li je uspeo bar u svom kratkom zivotu da odzivi  srecu,da li je stigao prvi put da se zaljubi,da  li je stigao  bar deo svojih snova da odsanja.kazu najteze je onome koga nema.ja mislim da je najteze onima koji ostaju iza onoga kojeg nema.kakvo srce,kakvu psihu mora majka da ima da prezivi ovakvu  tragediju svog deteta.Boze daj joj snage!I  onda surovo postanem svesna da su sve moje brige smesne i male.I to  da li  mi je bivsi dao alimentaciju na vreme,i to  da li  su  moja deca od sobe napravili deponiju ,i to  sto  moram da odvalim vilicu  ne bi li ih naterala da uce,smesno je i to  sto ih kritikujem za izgovorenu  rec,za poneki nestasluk i poneku neposlusnost.Smesno je!!!!Nista od toga nije vazno,nista sem da su zivi i zdravi!!!Sve pada u vodu i jedinice i pocepane patike i  tucha sa drugarom kada se ovako nesto  desi.Neka nam samo Bog pozivi  nasu decu pa neka su i najneposlusnija na svetu!Moje molitive su uz porodicu malog andjela koji nas je juce napustio ,a ja idem  da zagrlim moje male `indijance` da ih izljubim i  da se zahvalim nebu  sto ih imam.

nikako da uhvatim na koji nacin moj bivsi muz razmislja.a htela bih,i zbog sebe ,ali najvise zbog dece.covek je promenljiv kao vreme.nije takav bio u braku,ili bar ja nisam to primecivala.cesto se inace pitam da li sam ja toliko slep abila od ljubavi dok sam zivela sa njim ili se on toliko promenio o tada do sada.mada dve godine smo tek razvedeni ne bi trebalo da j euspo toliko da se promeni za tako kratko vreme,verovatno sam ipak ja bila slepa..zelim da kazem da je moj bivsi dobar otac,i obar bivsi muz.i mogla bih to da kazem,za tri dana u nedelji,za ostala tri dana bih mogla da kazem da je bezosecajna budala,nezreli klinac koji fizicki ima 40 godina a mentalno 13.ne znam mozda je zena sa kojom je u vezi razlog sto se tako  nenormalno ponasa i promenljivo.opet trazim opravdanje za njega? zasto uvek imam potrebu da opravdavam gluposti koje radi?ponekad se uplasim da nisam slucajno ne daj boze jos zaljubljena u njega,cim ga toliko opravdavam.ali neee nisam ,naravno da ne,bas toliko luda nisam (nadam se)..elem kako da objasnim deci zasto tata tri ana u nedelji zove po cetiri puta na dan svoju decu,raspituje se za svaku sitnicu koja im se tog dana desila,insistira da se vide,a onda sledeca tri dana se ponasa potpuno nezainteresovano za njih,na osnovne njihove zahteve uvek odgovara negativno,odbija ih,izbegava?! moza je covek dvostruka licnost?ili mu mozda ipak ona umisljena njegova sadasnja diktira tempo druzenja sa decom?lici mi to na nju,taj je ona tip.inace devojka mog bivseg za sebe kaze da je ista kristina agilera,cak cujem da je neke drugarice zovu kris ,na kontu toga.to valjda sve govori o njoj!kristina hahahah.mada njoj nemam sta da zamerim kada su moja  deca u pitanju,bar za sada.nikada ih nije uvredila,nikada naudila.za sada.mada nekako sam sigurna da je ona samo iz cistog interesa sa mojim bivsim muzem.ona dosla sa sela,bila podstanar a onda mu uletela u kucu od 500 kv,uletela u kes.voooligaaa sigurna,kako da ne :).ja sam jedna od retkih ogranicenih zena koja se udala u bedu i siromastvo iz ljubavi a onda kada smo stekli ,i to mnogoo stekli ja sam otisla sa jednim koferom i sa svoje dvoje dece!zato je sada dosla druga da uziva u svemu tome,pametna.a mozda i nije.ipak se dusa ne prodaje za kuce i kes....ali ja sada moram zbog svoje dece da se borim,za njih da se borim za sve to materijalno sa doticnom kristinom agilerom.strasno,ali tako mora da bude!moja deca zasluzuju da dobiju ono sto im pripada,a nekako mi se cini da ce kristina agilera pokusati to da im otme,a kako vidim ovaj moj bivsi ce lako biti izmanipulisan od strane nje...

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.