RAZVOD-da ili ne
starija cerka mi danas kaze,znas mama meni je mnogo lepse bilo dok ste ti i tata bili zajedno...mladja se na to nadovezuje,i meni i ja necu mama mojim drugarima da kazem da smo mi razvedeni.MI RAZVEDENI i to ima simboliku,ne ti i tata nego mi.moju decu je sramota sto su deca razvedenih roditelja.moja deca i sada cetiri goine posle pate za pravom-celom porodicom.izgleda da ipak nije bas tacno da je dobar razvod bolji nego los brak.na primeru moje dece vidim da nije,a mozda ce kasnije biti ?!a ja i moj bivsi imali smo bas dobar,kulturan razvod,a brak,e brak nam je bio sve samo ne dobar.i onda se pitam da li su moja deca zaboravila sta sam sve dozivela od njihovog tate?ja ih naravno necu na to podsecati,previse mi je to mucno da radim svojoj deci,ali!!kako je moguce da imaju tako kratko pamcenje?da li ih stid sto su sada `drugaciji` od svojih drugara koji `nisu razvedeni`,ili to sto im otac kao takav nedostaje dovode u situaciju da zaborave sve ruzno iz tog braka?slusam ih kada pricaju o uspomenama dok smo jos kao porodica putovali,prepricavaju zgode i nezgode i u tim pricama sve deluje bajovito i idilicno.nigde nema svadje,nervoze,bitke...nigde!zapitah se da li sam pogresila sto sam se razvela?da nisam ipak prenaglila,da li sam trebala trpeti jos i jos i jos ,sve dok deca ne budu potpuno svesna kako zivim?a mozda sam ja prezahtevna,mozda sam ja previse ocekivala pa sam se povukla prerano i prelako iz braka?da li sam zivotno ostetila svoju decu sto nisam jos trpela i glumila idealnu porodicu?nije to bio horor brak,imali smo mi u tih 13 godina lepih i svetlih momenata.gledano sa strane on je bio muz za primer.uvek sa nama svuda,nije bio kao neki muzevi alkoholicar,nije me varao,nije bio kockar,bio je pravi `porodicni covek`.ali..e to ali nam je brak i srusilo.maltretirao me je psihicki..a ponekada i fizicki,doduse bile su to `lake telesne povrede` po neki samar ( pa sta to je jednom u pet meseci kako rece onomad moja kuma),po neko guranje ,kazu neke starije zene oko mene pa to je normalno u braku.nisi princeza,nece ti kruna pasti ako te malo cusne muz,istrpi,zbog dece.bila sam ponizavana,vredjana,omalovazavana.. moja majka bi mi rekla` pa dobro nije to svaki dan pusti ga,nervozan je bio a i ti si malo nezgodnog karaktera ,pusti ga ti samo cuti i njega ce to da prodje pa ce posle sve biti kao i pre ok.i cutala sam,i trpela sam,13 godina.a onda,onda vise nisam mogla i otisla sam,i deca su posla samnom.otac je bio dobar,decu nikada nije maltretirao,tako je ostalo i sada.doduse on je od onih oceva kojima moras da kazes uradi sa detetom to i to i on uradi,a inicijativu sam nema,ali ok to mu je za oprostiti..brine me to sto moja deca ne pamte kakav je njihov tata bio prema meni,brine me sto i oni kao i mnogi oko mene smatraju da je to sto je tata `povremeno bio los` prema mami ok bilo i da je mama to trebala i morala da trpi!! da li sam ja na kraju ipak pogresila sto sam se razvela?sto nisam trpela jos i jos tog `malo maltretiranja`,sto sam zelela da se osetim zenom i da se osetim voljenom?mozda sam ispala sebicna,mozda sam previse mislila na sebe kada sam odustala od tog braka.da li ce moja deca kasnije kada budu starija razumeti od cega je mama pobegla ili ce kao i sada reci nisi to trebala lepse nam je bilo kada nismo bili razvedeni?ne znam hoce li me ikada ovo pitanje d a li sam se trebala razvesti proci i da li cu ikada moci sa sigurnoscu da kazem da deco moja draga mama je bila upravu kada je otisla od tate! :(
..nema tu utehe vise nikada,nema tu vreme leci sve,njihovi zivoti su unisteni.verovatno ce im ostati uvek to najteze,najokrutnije,najstrasnije pitanje da li smo mogli to da sprecimo?da ga taj dan nismo poslali u skolu da li bi danas bio sa nama?da smo ga odveli juce kod lekara da li bi danas bio ziv?to je ono sto verujum da potpuno unisti coveka,to zasto i da li sam mogao to da sprecim.ja nekako licno mislim da postoji sudbina,surova,bolna ,tragicna ali sudbina i da neke stvari ne mozemo da izbegnemo.ali i da je tako opet nije fer!!!!!!!!!! pitam se zasto je sudbina tako okrutna prema nekome.pa taj andjelak mali kome je on sta naudio,kome je duzan bio i sta.nisam poznavala tog dragog decaka,ali stalno mislim na njega.da li je uspeo bar u svom kratkom zivotu da odzivi srecu,da li je stigao prvi put da se zaljubi,da li je stigao bar deo svojih snova da odsanja.kazu najteze je onome koga nema.ja mislim da je najteze onima koji ostaju iza onoga kojeg nema.kakvo srce,kakvu psihu mora majka da ima da prezivi ovakvu tragediju svog deteta.Boze daj joj snage!I onda surovo postanem svesna da su sve moje brige smesne i male.I to da li mi je bivsi dao alimentaciju na vreme,i to da li su moja deca od sobe napravili deponiju ,i to sto moram da odvalim vilicu ne bi li ih naterala da uce,smesno je i to sto ih kritikujem za izgovorenu rec,za poneki nestasluk i poneku neposlusnost.Smesno je!!!!Nista od toga nije vazno,nista sem da su zivi i zdravi!!!Sve pada u vodu i jedinice i pocepane patike i tucha sa drugarom kada se ovako nesto desi.Neka nam samo Bog pozivi nasu decu pa neka su i najneposlusnija na svetu!Moje molitive su uz porodicu malog andjela koji nas je juce napustio ,a ja idem da zagrlim moje male `indijance` da ih izljubim i da se zahvalim nebu sto ih imam.
..zelim da kazem da je moj bivsi dobar otac,i obar bivsi muz.i mogla bih to da kazem,za tri dana u nedelji,za ostala tri dana bih mogla da kazem da je bezosecajna budala,nezreli klinac koji fizicki ima 40 godina a mentalno 13.ne znam mozda je zena sa kojom je u vezi razlog sto se tako nenormalno ponasa i promenljivo.opet trazim opravdanje za njega? zasto uvek imam potrebu da opravdavam gluposti koje radi?ponekad se uplasim da nisam slucajno ne daj boze jos zaljubljena u njega,cim ga toliko opravdavam.ali neee nisam ,naravno da ne,bas toliko luda nisam (nadam se
)..elem kako da objasnim deci zasto tata tri ana u nedelji zove po cetiri puta na dan svoju decu,raspituje se za svaku sitnicu koja im se tog dana desila,insistira da se vide,a onda sledeca tri dana se ponasa potpuno nezainteresovano za njih,na osnovne njihove zahteve uvek odgovara negativno,odbija ih,izbegava?! moza je covek dvostruka licnost?ili mu mozda ipak ona umisljena njegova sadasnja diktira tempo druzenja sa decom?lici mi to na nju,taj je ona tip.inace devojka mog bivseg za sebe kaze da je ista kristina agilera,cak cujem da je neke drugarice zovu kris ,na kontu toga.to valjda sve govori o njoj!kristina hahahah.mada njoj nemam sta da zamerim kada su moja deca u pitanju,bar za sada.nikada ih nije uvredila,nikada naudila.za sada.mada nekako sam sigurna da je ona samo iz cistog interesa sa mojim bivsim muzem.ona dosla sa sela,bila podstanar a onda mu uletela u kucu od 500 kv,uletela u kes.voooligaaa sigurna,kako da ne :).ja sam jedna od retkih ogranicenih zena koja se udala u bedu i siromastvo iz ljubavi a onda kada smo stekli ,i to mnogoo stekli ja sam otisla sa jednim koferom i sa svoje dvoje dece!zato je sada dosla druga da uziva u svemu tome,pametna.a mozda i nije.ipak se dusa ne prodaje za kuce i kes....ali ja sada moram zbog svoje dece da se borim,za njih da se borim za sve to materijalno sa doticnom kristinom agilerom.strasno,ali tako mora da bude!moja deca zasluzuju da dobiju ono sto im pripada,a nekako mi se cini da ce kristina agilera pokusati to da im otme,a kako vidim ovaj moj bivsi ce lako biti izmanipulisan od strane nje...