Samohrana mama

starija cerka mi danas kaze,znas mama meni je mnogo lepse bilo dok ste ti i tata bili zajedno...mladja se na to nadovezuje,i meni i ja necu mama mojim drugarima da kazem da smo mi razvedeni.MI RAZVEDENI  i to ima simboliku,ne ti  i tata nego mi.moju decu je sramota sto su deca razvedenih roditelja.moja deca i sada cetiri goine posle pate za pravom-celom porodicom.izgleda da ipak nije bas tacno da je dobar razvod bolji nego los brak.na primeru moje dece vidim da nije,a mozda ce kasnije biti ?!a ja i moj bivsi imali smo bas dobar,kulturan razvod,a brak,e brak nam je bio  sve samo ne dobar.i onda se pitam da li su moja deca zaboravila sta sam sve dozivela od njihovog tate?ja ih naravno necu  na to podsecati,previse mi je  to mucno da radim svojoj deci,ali!!kako je moguce da imaju tako kratko pamcenje?da li ih stid sto su sada `drugaciji` od svojih drugara koji `nisu razvedeni`,ili to sto im otac kao  takav nedostaje dovode u situaciju da zaborave sve ruzno iz tog braka?slusam ih kada pricaju o uspomenama dok smo jos kao porodica putovali,prepricavaju zgode i nezgode i u tim pricama sve deluje bajovito i idilicno.nigde nema svadje,nervoze,bitke...nigde!zapitah se da li sam pogresila sto sam se razvela?da nisam ipak prenaglila,da li sam trebala trpeti jos i jos i jos ,sve dok deca ne budu  potpuno svesna kako zivim?a mozda sam ja prezahtevna,mozda sam ja previse ocekivala pa sam se povukla prerano i prelako iz braka?da li sam zivotno ostetila svoju decu sto nisam jos trpela i glumila idealnu porodicu?nije to bio horor brak,imali smo mi u tih 13 godina lepih i svetlih momenata.gledano sa strane on je bio muz za primer.uvek sa nama svuda,nije bio kao neki muzevi alkoholicar,nije me varao,nije bio kockar,bio je pravi `porodicni covek`.ali..e to ali nam je brak i srusilo.maltretirao me je psihicki..a ponekada i fizicki,doduse bile su to `lake telesne povrede` po neki  samar ( pa sta to  je jednom u  pet meseci kako rece onomad moja kuma),po neko guranje ,kazu neke starije zene  oko mene pa to je normalno u braku.nisi princeza,nece ti kruna pasti ako te malo cusne muz,istrpi,zbog dece.bila sam ponizavana,vredjana,omalovazavana.. moja majka bi mi rekla` pa dobro nije to svaki dan pusti ga,nervozan je bio a i ti si  malo nezgodnog karaktera ,pusti ga ti samo cuti i njega ce to da prodje pa ce posle sve biti kao i pre ok.i cutala sam,i trpela sam,13 godina.a onda,onda vise nisam mogla  i otisla sam,i deca su posla samnom.otac je bio dobar,decu nikada nije maltretirao,tako je ostalo i sada.doduse on je od onih oceva kojima moras da kazes uradi sa detetom to i to i on uradi,a inicijativu sam nema,ali ok to mu je za oprostiti..brine me to sto moja deca ne pamte kakav je njihov tata bio prema meni,brine me sto i oni kao i  mnogi oko mene smatraju da je to sto je tata `povremeno bio los` prema mami ok bilo i da je mama to trebala i morala da trpi!! da li sam ja na kraju ipak pogresila sto sam se razvela?sto nisam trpela jos i jos tog `malo maltretiranja`,sto sam zelela da se osetim zenom i da se osetim voljenom?mozda sam ispala sebicna,mozda sam previse mislila na sebe kada sam odustala od tog braka.da li ce moja deca kasnije kada budu starija razumeti od cega  je mama pobegla ili ce kao i sada reci  nisi to trebala lepse nam je bilo kada nismo bili razvedeni?ne znam hoce li me ikada ovo pitanje d a li sam se trebala razvesti proci i da li cu  ikada moci  sa sigurnoscu da kazem da deco moja draga mama je bila upravu kada je otisla od tate! :(